Istorija ninjutsu-a

ostoji mnogo teorija o počecima onoga sto mi danas poznajemo kao Ninjutsu. Svaki Japanski istoričar ima svoju teoriju zasnovanu na činjenicama pa se zbog razlike u mestu, vremenu i ličnostima teško može utvrditi vreme nastanka ove veštine. Zajedničko svim ovim teorijama je da Ninjutsu nije nastao kao specifična i definisana veština na prvom mestu i mnogo vekova je trebalo da prođe da bi se Ninjutsu ustanovio kao nezavisan sistem znanja na jedan specifičan način. Ninjutsu se ustanovio kao visoka ilegalna suprotnost tadašnjem načinu života samurajske elite, pa je zbog toga istorija Ninjutsua obavijena misterijom i konfuzijom u objašnjenju nastanka ove veštine. Prema starim Ninjutsu dokumentima bivše kineske patriote su napustili rodnu zemlju da bi posetili svetilišta na tlu Japana. Kineski ratnici naučnici, monasi su bili u potrazi za novim mestom za život pa su sa sobom doneli i znanja akumulirana vekovima u svojim zemljama. Vojna strategija, religija, filozofija, folklor, kultura, medicinska praksa kao i generalno široka znanja i mudrosti Kine, Indije, Tibeta, Istočne Evrope i Jugoistočne Azije koja su se pomešala sa znanjima lokalnog stanovništa tako da je Ninjutsu kao sistem znanja i način života postojao samo u Japanu. Kako je svet postajao sve više zainteresovan za kulturu, a samim tim i za borilacke veštine Japana, tako je i Ninjutsu našao svoje poklonike u ostatku sveta poslednjih 30 godina. Samu reč ninjutsu nije lako prevesti sa Japanskog, ali najprostije značenje reči nin je istrajati, izdržati i fizicki i mentalno.

Pravi preci ninđi su Jamabuši monasi - ratnici koji su ziveli u planinama Iga i Koga. U tim oblastima je postojalo oko 81 škola Ninjutsua svaka sa svojim osobenostima koje su im davale prednost na bojnom polju. Jamabuši monasi ratnici, u Japanu poznati po svojim mentalnim i duhovnim kvalitetima, su morali da u svoje dnevne aktivnosti uključe i borbeni trening zbog učestalih napada tadašnje vlasti koja se nije slagala sa njihovim učenjem da svaki čovek treba da postigne prosvetljenje na sebi svojstven način, što je bilo suprotno željama zvanicnog sveštenstva u Japanu. U tako teškim životnim uslovima gde je jednoj grupi ljudi bilo sve dozvoljeno, a drugoj sve zabranjeno, Ninjutsu se razvio kao skup znanja potrebnih ljudima da bi preživeli i opstali, ali ne samo kao biološko biće već kao totalno ljudsko biće, odnosno da postigne uravnotežen razvoj na svim nivoima, fizickom, duhovnom i mentalnom. Pa zbog toga sto su morali da znaju toliko stvari Ninjutsu i zovu totalna borilačka veština.

Postoji 18 tradicionalnih veština koje se uce u salama za treniranje širom sveta:

1. SEINSHIN TEKI Kyoyo (duhovno usavršvanje) Ninđa radi na dubokom i preciznom znanju o samom sebi, njegovom ličnom snagom, njegovim jakim i slabim stranama i njihovim uticajem na njegov život. Ninđa je uvek jasno razaznavao svoje namere, svoje obaveze i njegovu ličnu motivaciju u životu. Lične osobine često su mogle da znače razliku između života i smrti u njegovim aktivnostima. Vežbe mentalne izdžljljivosti, način gledanja na stvari iz ispravne perspektive se podučavaju zajedno sa fizičkim treningom. Na taj način uključeni u mistično razumevanje univerzalnih procesa istorijske ninđe su postali ratnici filozofi, njegovo angaovanje u borbi je bilo iz ljubavi ili poštovanja, a ne zbog želje za učestvovanjem u nasilnoj opasnosti ili želje za novcem.
2. TAI JUTSU (goloruka borba) Veština udaranja rukama, nogama, jutaijutsu ili tehnike hvatova i gušenja kao i oslobađanje od istih; taihenjutsu ili nečujno kretanje, kotrljanje, skokovi i padovi koji pomažu ninđi u odbrambenim situacijama.
3. NINJA KEN (ninđa mač) Ninđa mač je imao kratko pravilno sečivo i bio je osnovno oružje. U upotrebi mača razlikuju se dve veštine: Brzo potezanje mača kao tehnnika sečenja u odbrani i napadu i mačevanje kada je mač izvađen iz korica.
4. BOJUTSU (kratki i dugi štapovi) Japanska veština borbe sa štapom praktikovana od samuraja i seljaka je bila jaka veština ninđi. Ninđe su učene borbi sa dugim štapom Bo (šest stopa dugačak štap), Hanbo (3 stope dugačak štap), kao i štapovima drugih dužina. Specijalno konstruisan Shinobi-zue ili ninđa štap koji je dizajniran da izgleda kao običan štap, ali je u unutrašnjosti skrivao sečivo, lanac ili koplje koje je moglo biti upotrebljeno protiv neprijatelja.
5. SHURIKEN-JUTSU (bacanje sečiva) Sečiva koja su korišcena za bacanje su nošena u skrivenim džepovima i upotrebljavana kao oružje za uznemiravanje i zastrašivanje, a u nekim slučajevima i za izazivanje nekih drugih posledica. U ninđa arsenalu je postojala četvorokraka zvezda zvana senban šuriken koji je bio napravljen od tankog čeličnog materijala i koji je bacan u horizontalnoj kružnoj putanji. "Bo" šuriken ili ravni naoštreni šiljci su takode bili konstruisani za bacanje.
6. JARI-JUTSU (borenje kopljem) Ninđa agenti su koristili standardno Japansko koplje kao oružje za borbu na srednjem rastojanju. Koplja su korišćena za probijanje i retko za gađanje u borbi.
7. NAGINATA-JUTSU (upotreba helebarde) U osnovi kratak mač stavljen na dugu dršku gradio je oružje zvano naginata koje je služilo za sečenje na srednjem rastojanju.
8. KUSARI-GAMA (lanac i srp) Japanski lanac i srp je bio uključen u arsenal ninđi. Lanac dug 6-9 stopa i sa tegom na jednom kraju je bio pričvrćcen na dršku sa sečivom. Lanac je mogao da bude korišćen za blokiranje da bi neprijatelj mogao biti posečen sečivom.
9. KAYAKU-JUTSU (upotreba vatre i eksploziva) Ninđa je bio ekspert u efektnom postavljanju eksplozivnih sprava prilikom diverzija. U kasnijem periodu upotreba crnog baruta i ostalih eksploziva je dopunjena upotrebom vatrenog oružja.
10. HENSO-JUTSU (veština prerušavanja i preuzimanja identiteta ličnosti u koju se prerušava) Osnovna veština za ninđa špijunsku delatnost je sposobnost za preuzimanje identiteta da bi mogao da se kreće neotkriven kroz oblast operisanja. Više od oblačenja odela Ninjutsu je imao sistem u koje je bilo uključeno prihvatanje karaktera i kretanja tela osobe čiji identitet preuzima, on ili ona su u stvari postajali nove ličnosti.
11. SHINOBI-IRI (prikradanje i metode ulaženja) Ninđa metod nečujnog kretanja, provaljivanja i ulaženja u oblasti zabranjene za ulazak je postao legendaran u Japanu. Ninđe su učene specijalnim metodama hodanja i trčanja da bi bili sposobni za prelaženje velikih rastojanja.
12. BA-JUTSU (tehnike jahanja) Ninđe su podučavane tehnikama jahanja kao i borbenoj upotrebi te veštine.
13. SUI-REN (vodeni trening) Nečujno plivanje, tiho kretanje kroz vodu, metode za upotrebu specijalnih čamaca i ostale opreme za prelazak preko vode, kao i tehnike podvodne borbe.
14. BO-RYAKU (strategija) Nekonvencijalne metode zavaravanja i borbe, politička spletkarenja kao i korišćenje prednosti datih događaja.
15. CHO-HO (špijunza) Metode uspešne špijunaže su razvijene do perfekcije. Tu su uključene i metode za nalaženje i regrutovanje špijuna kao i vodiči za efektnu upotrebu agenata.
16. INTON-JUTSU (bežanje i skrivanje) Ninđa je bio majstor da koristi prirodu da prikrije svoj izlaz dozvoljavajući mu da nestane po želji.
17. TEN-MON (meteorologija) Korišćenje vremenskih prilika radi ostvarivanja prednosti nad protivnikom je bilo važan deo svake bitke. Ninđa je bio obučen da osmatra sve suptilne znake iz prirode tako da je mogao da predvidi vremenske prilike.
18. CHI-MON (geografija) Poznavanje i uspešna upotreba terena je bila jedna od ključnih veština ninđi.